10.08.2007

ČOVEK KOJI VOLI DA RADI

samo komedija


Lica: Činovnik, Čovek, Red pred šalterom.

Biro rada. Prvi u redu pred šalterom razgovara sa činovnikom iza šaltera.

ČINOVNIK: Izgubili ste posao?
ČOVEK: Da.
ČINOVNIK: I sada biste da radite?
ČOVEK: Da.
ČINOVNIK: Možete li da budete malo rečitiji?
ČOVEK: Šta još treba da kažem?
ČINOVNIK: Za početak kažite kakav posao tražite?
ČOVEK: Bilo kakav.
ČINOVNIK: Nećete da pogledate šta nudimo?
ČOVEK: Ne.
ČINOVNIK: Toliko vam je zapelo?
ČOVEK: Da.
ČINOVNIK: Ne razumem vas. Ništa strašno i ako ne nađete odmah posao. Država će da brine neko vreme o vama.
ČOVEK: Znam.
ČINOVNIK: Čemu onda žurba?
ČOVEK: Hoću da radim.
ČINOVNIK: Ovi što čekaju iza vas samo izvoljevaju. Ponekad pomislim da mole boga da ne nađu posao.
ČOVEK: Znate, ja volim da radim!
ČINOVNIK: Kako, kako ste kazali?
ČOVEK: Ja volim da radim.
ČINOVNIK: Objasnite mi, molim vas da mi to lepo objasnite.
ČOVEK: Ako jednoga dana umrem bilo bi mi teško ako odem u raj. Ne mogu bez rada.
ČINOVNIK: Ovo je veoma zanimljivo. (Ustaje. Preko šaltera.) Dame i gospodo u redu, obratite pažnju, pred vama stoji čovek koji voli da radi.
ČOVEK: Šta ću. (Sleže ramenima.) Bole me živci.

Zavesa.